Летња мудровања

razvijena paprika ili kriva šljiva

05/08/2008

Imam utisak da sam već satima u ovom redu. Kao da svi ovi ljudi baš danas moraju da podnesu zahtev za vizu!? Deluje da sem mene svi na neki mazohistički način uzivaju u stajanju u kilometarskom redu. Ćaskaju, smeše se, prelistavaju štampu. Ljudi u Srbiji su navikli da je čekanje u redu sastavni deo života. Šta god želite da uradite morate stati u red i čekati da se jedna nadobudna, nevaspitana i neobrazovana gospođa ponese prema vama kao prema poslednjem bedniku. I tako, usled neopreznosti i iscrpljenosti, misli mi skliznu na tu čuvenu deplasiranu temu- mi vs. civilizovan svet. Kako tamo negde iza brda vladaju red, zakon, jednakosti, kultura, prave vrednosti... Ma sve ono što mi, jadni i glupi Srbi, nismo u stanju ni da zamislimo.

Onda se trgnem. Pa, valjda svako sa bar malo praktičnog iskustva zna da "tamo" nije baš "tako". Znam koliko sam se nervirala na mom prethodnom putovanju. I na onom prošle godine. Ukratko, na svakom svom putovanju u neku od EU država. Bila sam gladna i žedna! Tamo gde ima "svega" u izobilju. Ima "svega" ali ne i belog hleba, jogurta, spontanosti, đubreta, pušenja i pasa lutalica.

Sloboda izbora je na najvišem nivou: da li želite da salatu napravite od crvene, zelene i žute paprike, ili od zelene, žute i crvene!? Paprike, "babure", pravilnog oblika, nestvarnih boja, upakovane u celofan, po tri u pakovanju, smeše vam se sa rafova. Nikako ne možete kupiti dve, ili 5, ili kilogram. I ko je uopšte lud da voli samo zelene!? Ili da poželi neku drugu vrstu...

Diskriminacije nema! Pušači se na računaju. To što su čelnici novog svetskog poretka odlučili da je pušenje neprihvatljivo, automatski znači da svi oni koji puše gube pravo da se smatraju ravnopravnim članom zajednice. Pušenje nije dozvoljeno nigde izuzev pod vlastitim krovom, mada niko ne garantuje da se i to neće promeniti. Kažu da nepušči imaju pravo da sede u kafuću i piju kafu bez da ih neko truje. Mogu da povedu i decu u bilo koji kafić ili restoran i obezbede im čist vazduh. Imaju pravo na zdravu životnu sredinu. A ti bednici koji puše i truju se na tako vandalski način jednostavno nisu poželjni. Nigde!

Ipak, volim da putujem. Volim svaki svoj odlazak jer mi povratak u Srbiju predstavlja ogromno zadovoljstvo. U Srbiji se nalaze sve moje ljubavi. Voleći Srbiju, volim sebe, svoju porodicu i prijatelje, svoje pretke, volim ulicu u kojoj sam porasla, reku pored koje sam doživela prvi poljubac, grad koji se nosio sa mojom tinejdžerskom neobuzdanošću, prostranstvo Beograda i Dunava gde sam sazrevala i gde sam počela da osećam život, volim selo u kojem sam provodila raspuste, livadu na kojoj sam hvatala skakavce, volim pogled na šumadijska brda koja mi pružaju osećaj pripadnosti, volim da vidim seljaka, i traktor i nakrivljenu šljivu, i bagrem i prolećni jorgovan, volim miris pokošene trave, jutarnje rose, prvog snega, kiselog kupusa, vina, volim velike socijalističke zgrade koje kriju milione malih običnih ljudi i njihove živote, navike, težnje, volim muziku, harmoniku i trubu, volim cigane što peru šoferšajbne, volim da ugldam zahvalne oči uličnog psa kada mu dam malo hrane, volim da čeznem za nečim drugim, što je tamo negde daleko dok sedim u svojoj fotelji i pijem prvu jutarnju kafu.

Lepo je otići i videti gotovo savršenu uređenost, upoznati nove ljude, različite kulture, videti nove koncepte ali je još lepše vratiti se u sopstvenu, voljenu nesavršenost. Mislim da nikada krivu šljivu ne bih zamenila "razvijenom" paprikom, makar to podrazumevalo i beskrajno čekanje u redu za vizu.